Događaji i priče iz muzeja

26. 01. 2017.

Izložba "Ćutanje kamena"

U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) u četvrtak 26. januara u 18 sati biće otvarena izložba "Ćutanje kamena", autora dr Rajka Boškovića, muzejskog savetnika Muzeja savremene umetnosti Beograd

 

 
Na izložbi "Ćutanje kamena" biće predstavljene 33 skulpture u kamenu iz Zbirke skulpture Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sa idejom da se pre svega istaknu mogućnosti umetničkog izraza kamena; prikažu neka od najznačajnijih dostignuća u modernoj i savremenoj umetnosti kojima je sam kamen bio podsticaj za oblikovanje; kao i da se ukaže na biće kamena, njegovu vanvremenost, ali i savremenost kao materijala u skulpturi.

Ideja se predstavlja kroz tri celine. Prva  celina pod nazivom Zemlja / kamen / tlo ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla; drugom Telo / čovek / dvoje ističe se suštinsko svojstvo kamena – jezgrovitost i kompaktnost; dok se trećom celinom nazvanom Lice / ličnost / lik  daje uvid u mogućnosti prikaza čoveka na  tri načina, kroz ličenje, karakter i tip ličnosti – u materijalu kamena.

Na izložbi se predstavljaju dela nekih od najznačajnijih srpskih vajara 20 veka, kao i vajara bivših jugoslovenskih republika, kao što su Dušan Jovanović Đukin, Sreten Stojanović, Risto Stijović, Vojin Bakić, Olga Jančić, Vida Jocić, Jovan Kratohvil, Đorđije Crnčević, Aleksandar Zarin, Milun Vidić, Momčilo Krković, Angelina Gatalica, Radivoj Subotički, Nandor Glid, Jelena Jovanović, Nebojša Mitrić, Kolja Milunović, Milica Ribnikar, Miodrag Damnjanović, Sava Sandić, Frano Kršinić, Lojze Dolinar i Pavle Pavao Perić.

Izložba će biti otvorena do 13. marta 2017. godine, a ulaz je slobodan. Radno vreme Legata je svakog dana od 12 do 20 časova, izuzev utorka.

U okviru izložbe biće održan stručni skup O kamenu, 1. marta 2017. godine, na kome će stručnjaci iz različitih oblasti, pre svega istorije i teorije umetnosti, likovne i primenjenih umetnosti, ali i arheologije, geologije, petrologije, geomorfologije, konzervacije i etnologije, govoriti o vrednosti kamena u prirodi, svakodnevnom životu i umetnosti, i o njegovom značaju u ljudskom postojanju od kamenog doba do danas.

Iskonska tvar – kamen.  Zgusnuće vremena/prostora/materije.
 
Idejom „ćutanja kamena“ ukazuje se na bitno svojstvo kamena u odnosu na govor bronze, živopisnost drveta, bezobličnost zemlje. Raspričanošću svojih razmahnutih oblika, bronza nema duboki mir spokojstva koji nudi kamen. Suviše živopisno, plahovito i propadljivo, drvo nema tu dimenziju pročišćenosti površine i mogućnosti svođenja do same biti ideje kao kamen. Glina, svojom nestalnošću, odnosno pečena zemlja svojom lomljivošću i ja(r)kom bojom, koja unosi dimenziju čulnosti i ovozemaljske propadljivosti, ne može u punoj meri dostići stanje izraza večnosti koje omogućava trajnost, nepromenljivost i postojanost kamena.
 
Skrivenim dubinama i tajnovitošću, kamen progovara „rečitošću” ćutnje.
 
Utišanost, zagonetnost, vanvremenost. Jezgrovitost, celovitost, objedinjenost. Kamen ne trpi izrazite pokrete koji ne odgovaraju njegovoj težini, on zahteva kompaktnost, „prizivajući” upravo ove osobine. U jezgrovitosti kamena, savremeni umetnik, podjednako kao i umetnik praistorije, (pro)nalazi  nevidljive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidljivim silama daje vidljivi oblik.
 
Kamen, kao i umetnost, uprkos svim tendencijama proglašavanja „kraja umetnosti”, ere novih materijala i odbacivanja onih tradicionalnih, neprikosnoveno opstaje i ostaje (za)uvek svedočanstvo čežnje ljudskog bića da ostavi trag – i u prostoru, i u vremenu.
 
Ne samo umetničko oblikovanje i sagledavanje skulptura nego i strpljivo i posvećeno posmatranje kamena čuva ljudsko biće od „fatalne ravnodušnosti” savremenog doba, jer kamen, iskonskom jednostavnošću ali i raskošnom i neočekivanom strukturom, teksturom i obojenošću, uvek nanovo otkriva neotkriveno.